Savremeni tempo života ubrzava simpatički nervni sistem. Povećano lučenje adrenalina može da dovede do ozbiljnih kardiovaskularnih oboljenja
SVAKA druga osoba u Srbiji ima povišeni krvni pritisak, a broj pacijenata koji obolevaju od hipertenzije stalno je u porastu. Više od polovine njih ima i ubrzanu srčanu frekvenciju, koja nastaje kao posledica hiperaktivnosti simpatičkog nervnog sistema.
– Kada je ovaj sistem previše aktiviran dolazi do povećanog lučenja adrenalina u organizmu što može da dovede do ozbiljnih srčanih oboljenja – objašnjava profesor doktor Goran Milašinović, kardiolog i direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije. – Potrebno je podići svest o kardiovaskularnim bolestima među populacijom starijom od 30 godina, jer sve više mladih oboleva od ovih bolesti.
To je i cilj nedavno pokrenute nacionalne kampanje “Pazite na otkucaje”. Tokom ove nje u svim većim gradovima u Srbiji biće sprovođene mnogobrojene aktivnosti kako bi se podigla svest o kardiovaskularnim bolestima.
Podaci pokazuju da čak 47 odsto odraslih u našoj zemlji ima arterijsku hipertenziju, dok samo 23 odsto njih ima dobre vrednosti pritiska.
– Oscilacije vrednosti pritiska značajno oštećuju kardiovaksularni sistem, pa je neophodno preduprediti česte oscilacije, i to smanjenjem stresa i uzimanjem redovne terapije – kaže profesorka doktorka Branislava Ivanović, kardiolog i pomoćnik direktora Klinike za kardilogiju KCS. – Prilikom merenja krvnog pritiska uvek treba meriti i srčanu frekvenciju, odnosno puls. Ukoliko je on veći od 80 otkucaja u minuti dok sedimo i ne bavimo se nikakvim aktivnostima, to može da ukazuje na hipertenziju i na to da je povećana aktivnost simpatičkog nervnog sistema. Preventivne posete kardiologu su od ključnog značaja za očuvanje karidovaskularnog sistema.
VIŠE FIZIČKE AKTIVNOSTI
Pored redovne kontrole krvnog pritiska i pulsa, neophodno je da znamo da prepoznamo stres i pokušamo da se sa njim što lakše izborimo.
– Uz redovno uzimanje propisane terapije, svako od nas bi trebalo zdravo da se hrani i što češće rekreira – savetuje profesorka doktorka Biljana Putniković, kardiolog i načelnik kardiloške službe u KBC Zemun. – Posle stresnog dana najbolje ćete se opustiti ako prošetate bar pola sata. Duboko disanje i joga su takođe delotvorni. Da biste smanjili povećano lučenje adrenalina koje dovodi do povećane simpatičke aktivnosti nervnog sistema prestanite sa pušenjem. Samo jedna popušena cigareta podiže nivo kateholamina, hormona koji odgovara na stres, tri do pet puta.
Izvor: novosti.rs
Comments are closed.