ORL.

Sinusi

Pošto su u najtešnjoj vezi sa nosnom šupljinom, na sinuse se odražava skoro svako njeno oboljenje. Oboljenje sinusa može da bude i posledica drugih oboljenja i bolesti, kao što su grip, šarlah, male i velike boginje, tubrkuloza itd.
Razne povrede, kupanje u hladnoj, pogotovo zagađenoj vodi, prehlada, preterani zamor, loši stambeni uslovi i drugo, mogu takođe da budu uzrok oboljenja sinusa.

Ima više znakova po kojima se utvrđuje zapaljenje sinusa. Zajednički znaci su povišena temperatura, glavobolja, bol lokalizovan među međama, zapušenost nosa, izlučevine iz nosa, a po koji put i otok u predelu obolelog sinusa. Za sunus vilice karakterističan je bol ispod jabučice lica, preosetljivost nekih delova lica nad sinusom, ređe i otok obraza. Za zapaljenje čeonog sinusa karakterističan je bol lokalizovan u predelu čela koji je jači pre podne, ređe i otok očnog kapka. Za ostale sinuse značajan je bol iza očiju, pojačan prilikom saginjanja.  U lečenju se koriste različiti antibiotici. Protiv bola se daje acetisal i drugi slični lekovi, i stavljaju tople obloge.

Krvarenje iz nosa

Krvarenje iz nosa je vrlo česta pojava. Najčešći uzroci su proširenje venoznog spleta na nosnoj pregradi, povrede, strano telo u nosu, razni zapaljivi procesi i dobroćudni i zloćudni tumori, povišen krvni pritisak, oboljenje bubrega i jetre, izvesne krvne bolesti i niz drugih.

Krvarenje treba što pre zaustaviti. To se postiže stiskanjem nozdrva prstima, u trajanju od desetak minuta, uz blago naginjanje glave napred. U slučaju jačih i čestih krvarenja, nozdrva se tamponira, stavlja se sterilna gaza u nozdrvu ili, ako to ne uspe da zaustavi krvarenje, mesto odakle potiče krvarenje lekar izgori strujom ili nekom hemikalijom. Kao krajnja mera dolazi u obzir operacija nosne pregrade, pa čak i podvezivanje arterije.
Strana tela u nosu

U nosnim šupljinama se dosta često nađu razna strana tela, pogotovu kod dece, koja iz čiste radoznalosti igrajući se guraju u nos razne predmete, npr. zrno pasulja, a ponekad to mogu da budu i razni insekti. Kao strana tela u nosu mogu se naći i razni unutrašnji konkrementi (takozvani rinoliti). Strano telo iz nosa sme da vadi samo lekar, po potrebi otorinolaringolog. Ako strano telo iz nosa ne bude uzvađeno, mogu da se jave razne komplikacije, kao što su izlučivanje krvi ili gnoja iz nozdrva, obično praćeno smradom, uz osećanje opšte i lokalne nelagodnosti i glavobolje. Zapušteni slučajevi mogu dovesti i do težih komplikacija. Strana tela u sinusima viđaju se veoma retko, a lečenje je isključivo hirurško.

Zapaljenje nosa – Rhinitis

Prilično je česta pojava sitnih čireva na ulazu u nozdrvu. Oni su posledica zapaljenja korena nosnih dlačica, a uzrok im je čačkanje nosa i sečenje dlačica prljavim makazama. Obično traju nekoliko dana, praćeni su otokom, crvenilom, otokom i bolom.

Akutna zapaljenja nosa su vrlo česta i najrazličitijih su uzroka i porekla. Nazeb je čest slučaj akutnog zapaljenja nosne sluzokože (kijavice). Ovakvim zapaljenjem praćene su mnoge akutne zarazne bolesti, pa i grip. Izazivaju ga razni virusi i bakterije. Leči se uzimanjem dosta toplih napitaka, lekova protiv visoke temperature i vitaminima, naročito vitaminom C.

Hronična zapaljenja sluzokože nosa i njegovih delova obično su posledica često ponavljane akutne angine, stalno uvećanih krajnika, naročito trećeg kod dece, loših klimatskih uslova, neizlečenog zapaljenja sinusa, raznih mehaničkih smetnji u nosu, polipa itd. Slaba nehigijenska ishrana, naročito izvesne hipovitaminoze, alergijska osetljivost mogu biti takođe uzrok hronične kijavice.

Polipi i tumori

Najčešći od dobroćudnih tumora nosne sluzokože su polipi. Posledica su čestih kijavica, ali se javljaju i bez toga. Sastoje se iz sivkastoplavičastih pihtijastih tvorevina, loptastog oblika i glatke površine. Uzrok njihove pojave nije poznat. Znaci su zapušen nos, smetnje u disanju, izlučivanje raznog sadržaja, kijanje, moguće deformisanje piramide i govor “kroz nos”. Lečenje je uglavnom hirurško.

Pojava dobroćudnih i zloćudnih tumora na raznim delovima nosa dosta je česta. Lečenje i uspeh lečenja zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena. Lečenje je hirurško ili zračenjem, vrlo često kombinovano.

Zapaljenje usta

Zapaljivi procesi usne duplje prate mnoga oboljenja, naročito zarazna, i oni su, u stvari, znak da postoje neka druga oboljenja. Ovde treba dodati da se kod izvesnih osoba javlja oboljenje na uglovima usana, u narodu zvano “žvale”. Danas su dosta proširena i gljivična oboljenja usne duplje.
U usnoj duplji ostavljaju trag i trovanja nekim metalima (živa, bizmut, olovo itd). To treba znati prilikom preduzimanja mera predohrane protiv raznih profesionalnih oboljenja (u rudnicima, štamparijama, elektroindustriji itd.)

Zapaljenje ždrela

Akutna zapaljenja ždrela najčešće su izazvana raznim virusima, bakterijama, otrovima, lekovima ili odražavaju neku alergijsku reakciju itd. Bolesnik oseća nelagodnost u ždrelu, suvoću, peckanje, grebanje i bol pri gutanju, poneki put i u ušima; ima povišenu temperaturu, koja može biti i veoma visoka, praćenu groznicom, osećanjem izlomljenosti itd. Ždrelo je jako crveno , lako otečeno, sa lepljivom izlučinom staklastog izgleda. Lečenje se sastoji od mirovanja, uzimanja toplih napitaka, acetisala, vitamina, uz ispiranje grla kamilicom, sodom bikarbonom itd. Antibiotici se smeju uzimati samo ako to propiše lekar.

Hronična zapaljenja ždrela najčešće su povezana sa hroničnim zapaljenjem nosa i sinusa, ili su, kao i akutna znak nekih drugih bolesti. Uzrok im može biti i stalno disanje na usta, bolest zuba kao i preterana upotreba alkoholnih pića, duvana, nedostatak vitamina, itd.
Akutna oboljenja ždrela najčešće prolaze bez posledica, ali nisu isključene ni neke komplikacije, kao što su reumatizam, zapaljenje bubrega, zapaljenje srčanog mišića, sepsa, gnojenje krajnika i ždrela itd.

Krajnici

Razlozi za vađenje krajnika mogu da budu: česte angine, gnojenje krajnika, uvećanja sva tri krajnika, uporna gljivična oboljenja krajnika, kliconoštvo, zadah iz usta, zapaljenja srednjeg uva, naročito kod dece, kada se utvrdi da su krajnici izvori žarišne infekcije, zatim, oboljenje limfnih žlezda na vratu tuberkoloznog porekla-kada su istovremeno oboleli i krajnici, napadi reumatičnog oboljenja vezanih za pojavu angine itd.

Krajnici se ne smeju vaditi deci ispod 3 godine, profesionalnim pevačima, niti u slučaju reumatizma u razvoju, bubrežne bolesti, u razvoju šećerne bolesti, za vreme menstruacije itd.

Treći krajnik nalazi se u gornjem delu ždrela. Od zapaljenja ili uvećanja ovog krajnika obolevaju deca do puberteta, veoma retko i kasnije. Oboljenja ovog krajnika poznaju se na zapušenosti nosa, disanju na usta, hrkanju u snu i, ako stanje dugo traje, po tipičnom izgledu deteta: uske nozdrve, stalno otvorena usta, grudni koš slabo i nepravilno razvijen, dete je bledo, oči bez sjaja, sporije reaguje i misli, zaostaje u školi itd. Lečenje je isključivo operativno.
Pljuvačne žlezde

Osim zaušaki, pljuvačne žlezde mogu oboleti i usled infekcije klicama, koje izazivaju gnojenje (streptokoke, stafilokoke, itd). Do takve infekcije najčešće dolazi usled raznih gnojenja u ustima, zuba, vilice i sluzokože usne duplje. Lečenje je brzo i uspešno ako se podjenako sa tim leče i bolesti zbog kojih je došlo do ovakvih zapaljenja.

S obzirom na to da se pljuvačne žlezde sastoje iz raznovrsnog tkiva, na njima se mogu javiti kako dobroćudni tako i zloćudni tumori. Lečenje je hirurško, uz zračenje, ukoliko nisu otporni na tu vrstu terapije.

Oboljenja jezika

Neka oboljenja jezika mogu se pojaviti samostalno, bez drugih promena u ustima, a druga, češća, obično su pratilac nekih patoloških zbivanja u ustima ili organizmu. To je naročito slučaj sa oboljenjem jezika gljivičnog porekla, ali i neka zapaljenja jezika virusnog i bakterijskog porekla mogu biti prateća pojava odgovarajućih bolesti. Promene na jeziku mogu biti masivne i u slučaju njegovih povreda toplim tečnostima ili nekim hemikalijama.
Ako se makar i poslovično, kaže da neko “nema dlaka na jeziku”, onda bi se iz toga morao izvući zaključak da ih neki drugi mogu i da imaju. Postoji, stvarno, jedno oboljenje, takozvani “crni dlakavi jezik”.U toku jednog oboljenja gljivičnog porekla javljaju se na jeziku crne dlake, koje mogu i da su vrlo dugačke, tako da smetaju ždrelu i izazivaju refleks gađenja i povraćanja.

Povrede grla

Po obliku i uzroku koji ih je izazvao, povrede grla mogu biti veoma različite: zatvorene, otvorene, toplotne, hemijske, radijacijske, uzgredne i funkcijske.
Zatvorene povrede grla su dosta česte, a posledica su obično udarca u tuči, u sportu, u saobraćajnom udesu i sl. Otežano disanje, promuklost, bol, naročito pri govoru i gutanju, otok, krvav ispljuvak, pucketanje ispod kože prilikom pipanja itd., znaci su ovakvih povreda grla. Pri lečenju se može obezbediti prolaz vazduha kroz grlo, i ishrana, sprečavanje eventualnog šoka i infekcije. Bolesnike sa ovakvim povredama grla treba odmah preneti u bolnicu.
Otvorene povrede grla obično se završavaju smrću. Prouzrokovane su oštrim oruđima i predmetima ili projektilima. Zahtevaju brzu visoko-stručnu pomoć.
Toplotne povrede grla mogu biti izazvane udisanjem toplog vazduha i pregrejane pare i gutanjem suviše toplih napitaka. Težina bolesti zavisi od stepena opekotina, usled kojih nastaju smetnje pri disanju, bol pri gutanju, kašalj, krvavi ispljuvak itd.

Hemijske povrede grla su najčešće slučajne, ali mogu biti i namerne, sa samoubilačkim ciljem. Mogu biti izazvane raznim hemikalijama, kao što su sirćetna kiselina, masna soda, hlorna kislina itd. Radijacijska oštećenja grla nastaju kao posledica lečenja tumora grla rendgenskim, kobaltnim, betatronskim i drugim zracima. Uzgredne (jatrogene) povrede posledica su nedovoljno stručnih ili raznih prebrzih intervencija u grlu. Blagovremenim lečenjem, stanje se obično sasvim popravi. Funkcijske povrede su proizvod krvnog podliva glasnih žica pri napinjanju, kašljanju, dizanju tereta, preteranom vikanju itd. Mogu izazvati poremećaj pojedinih funkcija grla.

Promuklost (Dysphonia)

Promuklost je vrlo čest i vrlo važan znak mnogih oboljenja grla. Ona može biti funkcionalna ili organska. Funkcionalna promuklost je mnogo puta posledica zloupotrebe glasa i dovodi do psihičkih poremećaja. Psihički poremećaji mogu, sa svoje strane i samo da izazovu promuklost. Primer za to je promuklost histeričnog porekla kod žena.

Organska promuklost je posledica organskih promena na grlu, od kojih su najčešće asimetrija grla, polipi i razni čvorići na glasnim žicama, kontaktne grizlice, oduzetost nerva pod čijom kontrolom su pokreti glasnih žica, razna zapaljenja, papilomi, povrede, neka oboljenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, zloćudni tumori itd.  U slučaju pojave promuklosti ne sme se gubiti vreme. Što se ranije otkrije uzrok promuklosti, ona se lakše izleči.

Strano telo u grlu

Strana tela grlo izbacuje samo, svojim odbrambenim refleksom. Samo izuzetno, kada je u pitanju neki oštri predmet zaboden u tkivo, mora ga izvaditi lekar. Stanje bolesnika sa stranim telom u grlu veoma je teško. On kašlje, otežano diše, ispljuvak mu je krvav, oseća bol, promukao je itd. Postoji opasnost i da se uguši. Zato, čak i kada se samo sumnja da u grlu postoji neko strano telo, mora se hitno potražiti lekarska pomoć.

Novotvorevine grla

Tumori mogu biti dobroćudni i zloćudni. Dobroćudne novotvorevine rastu polako, ne prodirući u okolna tkiva, ne stvarajući metastaze. Najčešće takva novotvorevina na grlu je polip na glasnim žicama. Odstranjuje se hirurškim putem. Na pojavu tumora na grlu, pa i na pojavu dobroćudnih tumora, utiču pušenje, dugotrajna upotreba alkoholnih pića, hronična oboljenja grla, povrede, neke profesije itd. Bolest je praćena upornom i postepeno sve jačom promuklošću, teškoćama pri disanju, kašljem itd. Svaka uporna promuklost je znak uzbune i treba potražiti savet lekara, koji će, prema potrebi, preduzeti odgovarajuće mere.

Tumori usne duplje i ždrela

Novotvorevine (tumori), kako benigne tako i maligne prirode, prilično su česte u usnoj duplji i ždrelu, naročito na jeziku, gde se često pojavljuje benigni tumor sluzokože, takozvani papilom, i tumor vezivnog tkiva (fibrom), ali nisu retki ni zloćudni tumori. Znaci oboljenja su veoma raznoliki. Najčešći su: poremećaj gutanja, neodređene smetnje u ustima i grlu, poremećaji u glasu, obilno lučenje pljuvačke, iskašljavanje i ispljuvavanje sukrvičave izlučine, zadah iz usta, a kod tumora u gornjem delu ždrela i poremećaj sluha, uz otežano disanje. U slučaju nekoliko, ili makar jednog od ovih znakova, treba se obratiti za savet lekaru, po mogućstvu specijalisti za uho, nos i grlo.