Bakterijske upale zahtevaju upotrebu antibiotika, ali oni imaju i neželjene efekte. Upotrebom antibakterijskih lekova ubrzava se razmožavanje patogenih mikroorganizama, što dovodi do pojave ozbiljnih oboljenja.
SVAKA bakterijska upala pluća, sinusa, uha ili grla zahteva upotrebu antibiotika, nekada čak i do 15 dana. Iako je njihova primena tada neophodna, da bi se uništili bakterijski uzročnici, uzimanje antibiotika može da dovede i do pojave neželjenih efekata. Što je upotreba antibiotika duža, veća je mogućnost za pojavu komplikacija.
Doktor Aleksandra Pavlović, specijalista interne medicine gastroenterohepatolog i načelnik Službe za endoskopiju u KBC “Dr Dragiša Mišović”, kaže da antibiotici deluju na “dobre” bakterije crevne flore tako što remete njihovu ravnotežu:
– Upotrebom antibiotika ubrzava se razmožavanje patogenih mikroorganizama, što dovodi do pojave ozbiljnih oboljenja, kao što je pseudomembranozni kolitis izazvan bakterijom Clostridium difficile.
Uzrast je, kaže ona, takođe, veoma važan za ispoljavanje neželjenih dejstava. Posebno su osetljiva novorođenčad zbog nezrelosti enzimskog sistema jetre za metabolizam lekova i nezrelosti bubrega za njihovu eliminaciju.
– U starijoj životnoj dobi imunitet je oslabljen, česte su pridružene bolesti i ova populacija je pod najvećim rizikom za pojavu Clostridium difficile enterokolitisa, kao jedne od komplikacija primene antibiotika – objašnjava dr Pavlović.
Neki antibiotici, takođe, intenzivnije deluju na crevnu floru, pa tako do pojave Clostridium difficile enterokolitisa najčešće dovode “klindamicin”, fluorohinoloni (ciprofloksacin, levofloksacin), zatim cefalosporini (longacef) kao i penicilinski antibiotici (amoksicilin, ampicilin).
– Izuzetno je važno da se antibiotici ne uzimaju na svoju ruku, već sa strogim indikacijama i samo ako ih ordinira lekar – napominje dr Pavlović. – Preporuka je da se sa uzimanjem antibiotika započne odmah i uzimanje probiotika, i to jedna kapsula dnevno dok traje terapija, i još barem nedelju dana duže zbog produženog dejstva antibiotika. Analizirajući rezultate više od 60 studija, kojima je bilo obuhvaćeno gotovo 12.000 pacijenata, kalifornijski naučni tim je nedavno došao do zaključka da se kod osoba lečenih antibioticima zbog raznih oboljenja, od zapaljenja uha do sepse, u 42 odsto slučajeva manje javlja dijareja, ukoliko tokom terapije uzimaju i probiotike.
Razmak od dva sata
PREMA rečima dr Aleksandre Pavlović, da bi se ojačala odbrana u crevima, probiotik se pije posle kapsule antibiotika:
– Veoma je važno napraviti razmak od najmanje dva sata između uzimanja antibiotika i probiotika jer će u suprotnom antibiotik uništiti i dobre probiotske bakterije.
Izvor: www.novosti.rs
Comments are closed.