Metakognitivne sposobnosti omogućavaju ljudima da aktivno traže nove informacije i da prilagode svoje strategije učenja specifičnim situacijama. Kada deca shvate da ne znaju sve i gde treba da traže odgovore na pitanja koja imaju, mogu brže učiti i to bez ponavljanja istih grešaka.
Roditelji treba da znaju da njihova deca već od najranijeg doba mogu da uče i preispituju stvari, a u tome treba i da ih podrže.
Kada dete napuni 20 meseci, može da se služi kašikom i viljuškom. Može da baci loptu. Može da pronađe vaš omiljeni ruž za usne i nahrani njime psa. Može da baci vaš telefon u WC šolju i nasmeje se tome.
Koliko ono zapravo razume svet oko sebe i svoje mesto u njemu?
Prema novoj studiji sa Univerziteta u Parizu, vaše dete zna više nego što mislite.
Istraživači su otkrili da su 20-mesečna deca već sposobna za sofisticiranu formu razmišljanja koja se zove metakognicija. Prema dr Sidu Koderu, jednom od autora studije, metakognicija se najbolje može opisati kao “instinkt” vezan za sopstveno znanje, odnosno neznanje. Ljudi se njim neprekidno služe i procenjuju da li problem s kojim se suočavaju mogu da reše.
Dakle, znanje da nešto ne znamo predstavlja metakogniciju, kao i intuicija koja vam govori da niste u pravu i da ste nešto pogrešili.
Ranije se smatralo da deca ovu veštinu razviju tek kasnije u životu, ali su Kuder i njegovi saradnici utvrdili da bebe s 20 meseci već “znaju kada nešto ne znaju i sposobne su da to i prenesu svojim roditeljima”, kako bi rešili problem. Njihovo shvatanje funkcionisanja njihovog okruženja i njihovog mesta u njemu je sofisticiranije nego što su njihovi roditelji ili vaspitači ikad mogli da zamisle.
“U ranijim studijama istraživači su samo proučavali ono šta deca mogu verbalno preneti. Budući da bebe ne mogu da rečima objasne da li nešto razumeju ili ne shvataju, istraživači su pretpostavili da nisu imali mogućnost da izraze nesigurnost ili traže pomoć”, kaže Kuder.
On je sa saradnicima došao do pretpostavke da to nije istina, budući da se već dokazalo da neke životinje kao što su miševi i majmuni mogu imati svest o svom “neznanju” kada rešavaju probleme u laboratoriji.
Kuderov tim osmislio je neverbalni test pamćenja kako bi utvrdili da li će bebe tražiti pomoć. Deca su morala da zapamte lokaciju igračke skrivene iza jedne od dve kutije stavljene na sto. Nakon promenljive pauze od tri do 12 sekundi od dece se tražilo da pokažu kutiju iza koje se nalazila igračka. Kada su videli gde je igračka skrivena, bebe su uspele da reše problem bez traženja pomoći.
Međutim, kada je zadatak bilo nemoguće rešiti – na primer, kada je igračka skrivena a da deca nisu videla gde – bebe su stalno gledale prema svojim roditeljima tražeći pomoć.
Zašto je metakognicija važna? Kuder kaže da su ove informacije važne za roditelje i sve one koji se bave ranom edukacijom.
“Postoje dva načina da naučite dete nečemu novom”, objašnjava Kuder. “Prvi je da mu date informaciju. To je uobičajeni način podučavanja. Drugi i bolji način je da dete naučite kako da uči. Naučite ga kako da pronađe odgovore umesto da mu ih pružate.”
Izvor: www.b92.net
Comments are closed.