Preduslov zdravlja debelog creva je redovno pražnjenje, što zavisi od vrste hrane koju jedemo i količine tečnosti koju dnevno unosimo. Sindrom „nervoznih creva” je naročito izražen kod žena sa neredovnom stolicom.
Zbog neredovne ishrane, neumerenosti u hrani i piću, kao i izloženosti stresu, bolesti crevnog trakta sve su učestalije kod savremenog čoveka. Naročito je ugroženo debelo crevo se završava proces varenja i skupljaju suvišni produkti.
– Preduslov zdravlja debelog creva je redovno pražnjenje, što zavisi od vrste hrane koju jedemo i količine tečnosti koju dnevno unosimo. Za zadovaljavanje fizioloških potreba svakodnevno bi trebalo unositi 30 do 40 ml tečnosti na kilogram telesne težine. To znači da osobi od 70 kg dnevno treba između 2 i 2,5 litra vode. Ako se ove potrebe ne zadovolje, najčešće dolazi do funkcionalnog poremećaja poznatog kao “sindrom nervoznih creva”, koji takođe može da nastane i zbog čestih stresnih situacija – objašnjava gastroenterolog onkolog profesor dr Dino Tarabar iz Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije.
* Koji su simptomi “nervoznih creva”?
– Sindrom je naročito izražen kod žena sa neredovnom stolicom, koja izostaje danima čak i nedeljama. Može da se javi i veći broj mekih, prolivastih stolica tokom dana. Stanje postaje gotovo nepodnošnjivo, a stalno je prisutna i nadust stomaka, bolovi u trbuhu i mučnina. Nažalost, za nervozna creva nema odgovarajuće terapije. Određena paleta lekova postoji, ali su oni uspešni samo kod 60 do 70 odsto pacijenata. Zato se kao terapija preporučuje uzimanje odgovarajuće količine tečnosti i voća i povrća bogatog vlaknima, jer podstiču bolju peristaltiku, odnosno pokretljivost creva. S druge strane, treba izbegavati slatku i brzu hranu, suvomesnate i druge nezdrave proizvode.
* Kako se manifestuju teže bolesti debelog creva?
– One se, nažalost, razvijaju bez ijednog stomačnog simptoma.
To je slučaj sa tumorom sa desne strane debelog creva, gde je lumen širok i ne remeti peristaltika. Jedini znak koji ukazuje na eventualno prisustvo tumora je anemija. Najčešće obolevaju osobe između 40 i 50 godina sa veoma niskim vrednostima hemoglobina. Bolest se ispoljava kroz osećaj malaksalosti i brzog zamaranja, ali nema tragova krvi u stolici. Zato je važno, da se posle 50. godine obavezno uradi kolonoskopski pregled debelog creva. On može da otkrije karcinom, ali i polipe koji su predstadijum za nastanak karcinoma. Lako se odstranjuju, a u protivnom se čak 30 odsto polipa transformiše u karcinome.
ŠTA PRIJA STOMAKU
Zdrava ishrana podrazumeva unos adekvatnih količina vode uz izbegavanje gaziranih pića i koncentrovanih šećera koje podstiču razvoj loših bakterija u crevima. Svakodnevno bi trebalo jesti oko 100 g crvenog mesa, pre svega teletine i junetine. Može i roštilj, ali nikako prženo meso. Povrće treba jesti bareno, odnosno što manje termički obrađeno. Uvek su poželjne supe i salate, riba dva do tri puta nedeljno, a piletina bez kožice. Na brzu hranu koja uključuje i pomfrit zaboravite, kao i na suviše masno, začinjeno, ljuto, kiselo, vrelo. U toku dana jedite nekoliko manjih obroka, nikako jednom ili dva puta i to preobilno.
EKSPANZIJA KARCINOMA
Karcinom debelog creva je drugo najčešće maligno obolenje kod oba pola. Kod muškaraca nakon karcinoma puća, a kod žena posle karcinoma dojke. Bez obzira na to, što je jedan od retkih tumora gde je moguć skrining preventivni pregled, porast obolelih je drastičan. U odnosu na pre 30 godina, obolelih je danas čak trostruko više. U proseku na 100.000 stanovnika je oko 50 novoobolelih. Ista je situacija i u Srbiji i u zapadnom svetu – upozorava naš stručnjak.
Izvor: novosti.rs
Comments are closed.