VIRUSNI HEPATITIS B I C: U organizmu ostaju doživotno

Olja RaspopovićNovosti

Virus B se prenosi putem krvi, seksualnim putem, a može i vertikalno sa majke na novorođenče prilikom porođaja.

PODIZANjE svesti o hepatitisu i neželjenim posledicama veoma je važno, pa se o prevenciji, kontroli, dijagnostici i lečenju govorilo minule sedmice povodom obeležavanja Evropske nedelje testiranja na hepatitis i HIV.

Ističući da o virusnom hepatitisu treba da se govori stalno i ozbiljno, kako bi se broj novozaraženih smanjio, infektolog hepatolog profesor dr Dragan Delić iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije kaže:

– Epidemiološka slika ove bolesti nimalo nije ružičasta. U svetu 350 miliona ljudi ima hroničnu infekciju jetre izazvanu virusom B, a kod nas nešto više od dva odsto stanovništva. Sa virusom C ukupno je zaraženo 170 miliona, a u našoj sredini jedan procenat. Problem je što su hronične bolesti jetre tihe, neprimetne i podmukle pa ne mogu da se primete karakteristični simptomi.

Šta to praktično znači?

– Jetra ima veliku rezervu za rad. Teška je 1,2 kilograma, a dovoljno je da 300 do 400 grama ćelija hepatocita, odnosno trećina jetre, obavlja više od 500 funkcija životno važnih za organizam. Ako se zna da je život hepatocita 300 dana, a da jetra ima fantastičnu moć regenerisanja, onda ne čudi što nema vidljivih simptoma ukoliko je obolela. Ipak, kod 30 odsto pacijenata su prisutne određene tegobe, kao što je malaksalost, lako zamaranje, slab apetit… Ali osobe kod kojih nije potvrđeno prisustvo virusa B ili C i dalje nisu svesne da imaju hroničnu doživotnu bolest koju mogu da prenesu drugima.

ZAŠTITA VAKCINOMPROTIV hepatitisa B postoji zaštitna vakcina dobijena genetskim inžinjeringom. Sa tom vakcinom u organizam se ubacuje antigen omotača virusa, na koji organizam stvara antitela i otpornost. Od 2002. godine doneta je zakonska obaveza po kojoj se ova vakcina daje svoj novorođenčadi, a od 2008. vakcinišu se i svi tinejdžeri, da bi se zaštitili pre nego što stupe u seksualne odnose. Vakcinom su zaštićene i sve rizične grupe kao što su zdravstveni radnici, dijabetičari, bolesnici na dijalizi, mentalno ometene osobe, studenti medicine, hemofiličari. Predlog je da se vakcinišu i zatvorenici, a trebalo bi da se zaštite i partneri pozitivnih osoba na virus B, kao i članovi porodice. Koliko je ovo značajno najbolje govori podatak da je za prenos virusa B dovoljno minimalnih 0,00004 mililitara inficirane krvi – ističe dr Delić.

Koji su putevi prenošenja?

– Virus B se prenosi putem krvi, seksualnim putem, a može i vertikalno sa majke na novorođenče prilikom porođaja. Dominantan način prenošenja je seksualni i to uglavnom u gej populaciji. Od 100 novootkrivenih slučajeva, polovina je iz gej populacije. Virus C se prenosi putem krvi, prilikom hirurških i stomatoloških intervencija, sve više tetoviranjem, pirsingom, manikirom, pedikirom, i svuda tamo gde postoji dodir sa inficiranom krvlju. Već više od dve decenije postoji obavezno testiranje krvi na virus C, a najbolji način da se to proveri je dobrovoljno davanje. Obično se ovaj virus slučajno otkrije.

Kako se dokazuje njihovo prisustvo?

– Između ostalog dokazuje se i specifičnim biohemijskim analizama. Biohemijske analize koje pokazuju dešavanja u jetri mogu da se urade i u primarnoj zdravstevnoj zaštiti uz druge uobičajene analize krvi. To je prva linija potvrde da se radi o hroničnom obolenju jetre izazvanim navedenim virusima. S obzirom na to da virus C ima sedam, a virus B deset podtipova virusa, vrlo je važno u daljem toku dijagnostikovanja ustanoviti koji su podtipovi dominantni i kolika je njihova koncentracija, da bi se delovalo na tok bolesti. Biopsija je takođe važan dijagnostički pokazatelj ozbiljnosti i dalje progresije obolenja.

Šta pod tim mislite?

– Na žalost, kod 30 odsto obolelih od hroničnog hepatitisa izazvanog virusom B prelazi u cirozu jetre, a sa virusom C u cirozu dospeva 20 procenata. U stanju ciroze jetra je dekompenzovana, uvećana i bez sposobnosti da obavlja neophodne funkcije. Utešno je donekle što ciroza ne nastaje odmah, već posle niza godina od trenutka infekcije. U daljem toku bolesti ciroza može da završi i u primarnom zloćudnom tumoru sa krajnje neizvesnim ishodom, ako se ne primeni transplantacija.

LEČENjE VIRUSA B I C

HEPATITIS B se leči pegilovanim interferonom sa trostrukim delovanjem. Postiže se antivirusni efekat, deluje imunomodularno, odnosno pojačava ćelijski odgovor na virus i sprečava stvaranje fibroznog, odnosno vezivnog tkiva u jetri. Terapija traje 48 nedelja nakon čega se kod trećine lečenih stanje stabilizuje, odnosno uspostavlja se remisija ili mirna faza bolesti. U terapiji su i antivirusni lekovi koji prekidaju razmnožavanje virusa B, a piju se godinama.

Za hepatitis C u svetu se primenjuje interferon free terapija. To su direktno delujući antivirusni lekovi bez kontraindikacija i neželjenih efekata, sa uspešnošću lečenja kod više od 90 odsto pacijenata. Kod nas se, na žalost, i dalje daje kombinovana terapija, sa kojom se kod oko polovine lečenih postigne terapijski cilj. Uz to, postoje i kontraindikacije i neželjeni efekti pa terapija mora da se prekida i obustavlja. Ove lekove, na primer, ne mogu da koriste osobe sa autoimunim bolestima, epilepsijom, depresijom, psorijazom, poremećajem štitne žlezde – kaže naš sagovornik.

HIV INFEKCIJA

UKOLIKO se na vreme otkrije, HIV infekcija može da se drži pod kontrolom. Za razliku od ranije danas je na raspolaganju više lekova koji se daju kombinovano, sprečavajući da infekcija pređe u bolest, tako da zaraženi HIV-om može da živi i 50 godina. Smrtnost je drastično smanjena, ali je seksualni put prenošenja postao dominantan, pre svega među gej populacijom. Zato pripadnici rizičnih grupa treba redovno da se testiraju na HIV virus – poručuje dr Delić.

 

Izvor: novosti.rs