Prevencija veoma značjna u sprečavanju oboljevanja od raka dojke. Prvi korak je redovna fizička aktivnost. Telo u pokretu dobija više kiseonika, što utiče na smanjenje rizika oboljenja.
Svakog dana 13 žena u Srbiji oboli od raka dojke, od kojih četiri izgube bitku sa ovom bolešću. Nemilosrdna statistika pokazuje da se na godišnjem nivou ova vrsta malignog tumora dijagnostikuje kod 4.600 pripadnica nežnijeg pola. Stručnjaci kažu da ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi, rak dojke može uspešno da se izleči. S druge strane, istraživanja pokazuju da je prevencija veoma značajna u sprečavanju oboljenja, ali da je nužno da se podigne nivo svesti o njoj. Da bi se žene informisale i podsetile koliko je važno da se brinu o sebi, jer niko drugi to neće učiniti umesto njih, Srpski forum protiv raka dojke – Evropa Dona je ustanovio 15. oktobar kao “Dan zdravlja dojki”. Predsednica te organizacije, dr Stanislava Otašević kaže da mnogo toga zavisi od nas i da ukoliko počnemo da menjamo stil života, možemo da predupredimo najgore.
Iako studije pokazuju da ne može da se napravi stroga, direktna paralela sa načinom ishrane i rizikom oboljevanja od raka, Stanislava kaže da su zdrave navike i te kako važne.
– Nužno je da svakog dana u organizam unesemo što više voća i povrća, po mogućstvu sirovog, kao i namirnice bogate vlaknima. Preporuka je da se izbegava crveno meso i mesne prerađevine, a uvede riba, koja je, nažalost, najmanje zastupljena u srpskom jelovniku. Ugljene hidrate i alkoholna pića treba svesti na minimum. Uvek savetujem damama da vode računa o telesnoj težini, jer ako je povećana, takva u kombinaciji sa fizičkom neaktivnošću povećava rizik za oboljevanje i do 30 posto. Trebalo bi da indeks telesne mase bude između 18,5 i 24,9.
Doktorka podseća da je stres često glavni okidač za bolest, ali da na njega ne možemo sasvim da utičemo. Važno je, dodaje, da naučimo da ga kontrolišemo i upravljamo njime. I to ne lekovima za smirenje kojima često pribegavamo, nego voljom i snagom da ga pobedimo.
Iako je genetska predispozicija visok faktor rizika u nastanku raka dojke, tek u pet do 10 posto žena oboli zbog nasleđa. Stručnjaci tvrde da u svim ostalim slučajevima kancer nije nasledan, što znači da na većinu ostalih faktora možemo da utičemo. Dr Maja Gulan, onkolog-hirurg, kaže da je veliki problem to što se većina žena kasno javi na pregled.
– U tom smislu su odgovornije dame kod kojih je neko u porodici oboleo od raka dojke, jer one imaju razvijeniju svest da bi trebalo da se pregledaju – kaže Gulanova. – Rizik za oboljenje se povećava sa starenjem. Najviše žena oboli između šeste i osme decenije, zbog čega se u tom dobu organizuje mamografski skrining i važno je da se on obavlja na svake dve godine. Međutim, u poslednje vreme sve više mladih oboleva od malignog tumora, što znači da bi devojke i mlađe žene trebalo da obavljaju redovne ultrazvučne preglede. Samopregledi jednom mesečno bi morali da postanu nešto što se podrazumeva, a svaka promena povod za odlazak kod lekara. Neretko se dešava da mi se za pomoć obrati žena koja čim se skine ja vidim da ima kancer, a kada je pitam da li se sama redovno pregledala, kaže da nije.
Stručnjaci naglašavaju da su simptomi koji bi trebalo da budu alarm za odlazak na vanredni pregled – čvorići, rana koja ne zarasta duže od desetak dana, ranica na bradavici, krvarenje ili sekrecija, grudi otečene kao da su kora pomorandže, uvećane i bolne limfne žlezde. Onkolog navodi da su faktori rizika osim nezdravih životnih navika i nerađanje, rađanje posle 30. godine, kao i nedojenje.
Izvor: novosti.rs
Comments are closed.