Malo, malo pa čujete da neko u vašoj okolini ima problema sa srcem. Ovaj organ nikad ne odmara, zato se kaže da radi kao Sizif. Stres je jedan od njegovih glavnih neprijatelja. Zakrčenja krvnih sudova su možda i najčešća boljka koja pogađa srce, ali sve više ljudi dobija dijagnozu prošireno srce (dilatativna kardiomiopatija).
Na ovo hronično oboljenje malo ko prvo posumnja kada spazi da mu nešto nije uredu sa organizmom. Ono nastaje kada usled gojaznosti, dijabetesa, korišćenja određenih lekova, arteroskleroze krvnih sudova ili problema sa štitnom žlezdom srčani mišić popusti i proširi se.
Oslabljeni mišić nema snage da ispumpa svu krv koja dođe u njega pa dovodi do širenja (dilatacije) srčanih šupljina. Ova boljka može da bude podmukla, jer su njeni simptomi slični kao kod mnogih drugih bolesti.
Terapija matičnim ćelijama
Kako medicina napreduje tako nareduju i tehnike lečenja dilatativne kardiomiopatije. Sve popularnije je lečenje matičnim ćelijama. Lekar u srce bolesnika posebnim postupkom ubacuje matične ćelije kostne srži od kojih kasnije nastaju zdrave ćelije srca, odnosno ono se regeneriše i samim tim popravlja se srčana funkcija.
Odlikuju je lako zamaranje, gušenje i otoci u nogama, tačnije potkolenici. Nakon što se utvrdi ovo stanje u kartonu oboleli moraju da rasterete srce. Uglavnom moraju da smršaju i redukuju količinu soli u jelovniku.
Najčešće dobijaju lekove za izbacivanje vode i one koji olakšavaju rad najbitnijeg organa u telu.
Ukoliko se ne leči može da dovede do pojave tečnosti koja se nakuplja u plućima ili stomaku i koja može da bude pogubna. Odmakli stadijum zahteva operaciju ili čak transplantaciju.
Poražavajuće brojke
Kod dilatativne kardiomiopatije ponekad može da se ne pronađe uzrok. Statistika je poražavajuća, jer je ova boljka u porastu iz godine u godinu. Pokazuje da se samo u Americi smesti oko 50.000 osoba u bolnice, od kojih ima više od 10.000 smrtnih slučajeva godišnje.
Izvor: vesti-online.com
Comments are closed.