ŽENE sa policističnim jajnicima su u 15 odsto većem riziku da obole od dijabetesa i sedam puta češće boluju od bolesti srca i krvnih sudova. Takođe su u dva do tri puta većem riziku od raka endometrijuma. Čak 40 odsto ovih pacijentkinja ima i povišen krvni pritisak!
Sindrom policističnih jajnika samo deo šireg zdravstvenog problema, metaboličkog sindroma, u čijoj osnovi su gojaznost i insulinska rezistencija, što vodi ka dijebatesu tipa 2:
– Posledice koje policistični jajnici donose nisu samo reproduktivne, već su praktično karakteristike metaboličkog sindroma: hipertenzija, dijabetes, gojaznost, poremećaj metabolizma masti – kaže profesor Macut. – I ne samo to, žene koje zatrudne sa policističnim jajnicima imaju tri do četiri puta veći rizik da kasnije u životu dobiju dijabetes.
* Kako su ovi endokrinološki problemi povezani sa kardiovaskularnim?
– Sindrom policističnih ovarijuma povezan je sa stanjem niskog stepena inflamacije. Zapravo, kod tih žena postoji zapaljenski sindrom, konstantna tiha upala koja vodi u razvoj pretkliničke faze ateroskleroze. Kod njih se praktično već u drugoj i trećoj deceniji života javljaju poremećaji fibrinolize (razgradnje ugrušaka koji se formiraju u krvnim sudovima), glikoregulacije (regulacije šećera) i drugi metabolički poremećaji. Takođe, kao deo evropskog tima stručnjaka redovno se bavim ovim problemom i istraživanjima, a nedavna naša saznanja pokazuju da ove pacijentkinje imaju veći rizik da ranije dobiju infarkt miokarda nego žene koje nemaju policistične jajnike.
Kakvi još metabolički poremećaji prate sindrom policističnih ovarijuma?
– Značajan faktor kod policističnih jajnika je i poremećaj masnoća u krvi. Poznato je da mlade žene, još u adolescenciji, menjaju svoje metaboličke profile, pa pored poremećaja šećera, imaju i poremećaj lipida, povećani su im trigliceridi, a smanjen dobar holesterol. To su žene koje će, gotovo sigurno kasnije u životu imati metaboličke komplikacije, poput dijabetesa ili hipertenzije.
NEUREDNI CIKLUSI*
Kako se sindrom policističnih jajnika prepoznaje i otkriva?
– Uglavnom postoje neregularni menstrualni ciklusi, pojačana maljavost. U laboratorijskim parametirima određuje se nivo ukupnog testosterona, nivo masnoća u krvi i radi test opterećenja na glukozu.
* Kako se u tom periodu zaustavlja mogući nastanak komplikacija?
– Problem je što te žene ne smemo da opteretimo kontraceptivima. Jer, ovom terapijom dodatno može da se pogorša status lipida i insulinska osetljivost, i samim tim da ubrzamo razvoj metaboličkih komplikacija. Drugi aspekt su posledice na vaskularni sistem. Danas se smatra da su žene sa policističnim jajnicima pod većim rizikom od nastanka tromboza, a naročito one koje su na terapiji kontraceptivima. Zbog toga bi trebalo otkloniti faktore rizika za nastanak ovih komplikacija i naći druge načine lečenja.
* Šta je uzrok nastanka ovog sindroma?
– Sindrom policističnih ovarijuma je nasledan. To nije monogenska bolest, već je poremećaj na nivou sinteze steroida i poremećaj u insulinskoj osetljivosti. Genetiku ne možemo da promenimo, ali možemo da promenimo poremećenu funkciju. To činimo raznim agensima za smanjivanje nivoa androgena i poboljšanja osetljivosti na insulin. Primenjujemo lekove koji su antiandrogeni, odnosno hormoni koji se koriste u oralnim kontraceptivima, kao i lekove modernih grupa koji deluju na prirodnije oslobađanje insulina iz beta ćelija. Tako delujemo na smanjenje gojaznosti i na insulinsku osetljivost.
– Ciste same po sebi nisu problem, već su samo pokazatelj da postoji endokrinološki problem na nivou jajnika. One su znak da u jajniku postoji višak steroida koji onemogućava da jajnik proizvede dobru i zrelu jajnu ćeliju. Zbog dejstva viška steroida dolazi do multifolikularnosti, što se na ultrazvuku vidi kao više cista. Mi pratimo samo njihovo postojanje, i putem ultrazvuka možemo da vidimo da li smo postigli efekat lekom koji dajemo.
* Da li sindrom policističnih jajnika znači i veći rizik od karcinoma endometrijuma?
– Da, jer kod ovih žena postoji stalna hiperestrogenizacija, i hiperplazija endometrijuma. Odnosno, postoji stalno zadebljao endometrijum koji nije u regularnim ciklusima. Jer, zbog neurednih ciklusa, endometrijum se stalno zadebljava. To predstavlja rizik za nastanak karcinoma, a posebno pod dejstvom insulina koji je jak proliferativan faktor. Tada dolazi do proliferacije ćelija endometrijuma, i tako nastaje proces onkogeneze, i karcinoma. Ovo je još nedovoljno istraženo polje, baš kao i iznalaženje terapijskih agenasa za insulinsku osetljivost i lečenje gojaznosti.
* Kako se leče žene koje žele da ostanu trudne, a imaju ovaj sindrom?
– Postoji razlika u terapiji žena koje žele recimo da regulišu ciklus, preteranu maljavost, akne, gojaznost. Tada ćemo sindrom lečiti dijetetskim merama, uvođenje fizičke aktivnosti i lekova za dijabetes. Kod starijih žena kod kojih se već razvija dijabetes ili hipertenzija, lečimo te bolesti, uz higijensko dijetetski režim. Kod žena koje žele da zatrudne, dodajemo lekove iz grupe antidijabetika i stimulatore ovulacije. Vrlo često se ove žene šalju na vantelesnu oplodnju, što je pogrešno.
* Zbog čega?
– Ove pacijentkinje se mogu uspešno lečiti uz pomoć medikamenata, što zajedno treba da rešavaju endokrinolozi i ginekolozi. Žene koje odu na vantelesnu se mnogo teže leče, jer one mnogo burnije reaguju na terapiju, i imaju veći rizik od komplikacija veštačke oplodnje. Ako zatrudne sa policistični jajnicima, i pobačaji su mnogo češći.
Izvor: www.novosti.rs
Comments are closed.