Prevremeno rođene bebe prve mesece provode u lečenju na Institutu za neonatologiju. U Srbiji se godišnje prerano rodi više od 4.000 mališana, a 50 odsto ima manje od 1.500 grama.
Radost u iščekivanju novog člana porodice u trenu može da se pomuti ako prerano dođe na svet. Strah od prevremenog porođaja je prisutan kod većine roditelja, posebno strepe majke koje imaju određene bolesti u trudnoći i znaju da rođenje deteta može da se iskomplikuje. Uprkos disciplinovanom ponašanju trudnica, poštovanju redovnih i opsežnih kontrola, ponekad je nemoguće trudnoću dovesti do kraja i beba se rodi značajno pre termina.
Kako se izboriti za život tako majušnog bića, objašnjava neonatolog primarijus dr Milica Ranković Janevski, direktor Instituta za neonatologiju:
– U svetu se godišnje pre vremena rodi 15 miliona beba, to je oko 10 posto od ukupnog broja novorođenih. Čak milion, na žalost, ne preživi. U zavisnosti od zemlje i regije, varira i broj prerano rođenih beba, a veliku ulogu u tome imaju socio-ekonomske prilike u okruženju i zdravlje majke. U Srbiji se, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, rodi više od 4.000 beba, to je 6,8 procenata od ukupno rođenih. Od ovog broja, Institut za neonatologiju zbrinjava 20 do 25 odsto novorođenčadi lakših od 2.500 grama, a čak 50 odsto lakših od 1.500 grama.
Šta tačno podrazumeva termin prevremeno rođenje?
– Svaki porođaj pre 37 nedelje trudnoće, po definiciji je prevremeni. U normalnim okolnostima trudnoća traje prosečno 40 nedelja. Bebe rođene ranije nisu dovoljno zrele, razvoj organa nije u potpunosti završen, nemaju potrebnu težinu i nisu spremne za svet. Zbog nezrelosti pluća, ne mogu samostalno i pravilno da dišu, pa je potrebna primena određenih lekova za “sazrevanje pluća” i različitih aparata za veštačko disanje. Sazrevanje krvnih sudova i srca takođe nije završeno, kao ni centralnog nervnog sistema. Za sazrevanje mozga ključna je poslednja trećina trudnoće jer se tada najintenzivnije razvija.
Ako se beba rodi, proces zasrevanja se nastavlja u spoljnoj sredini, često na odelenju intenzivne nege, umesto u prirodno programiranim uslovima, gde su bebe zaštićene matericom majke. Nije ni sistem za varenje razvijen, pa im je ishrana otežana. Jedini način je uzimanje hrane kroz venu, a ona obuhvata sve neophodne sastojke za razvoj: aminokiseline, masti, ugljene hidrate, vitamine. Pored toga, zbog preosetljivosti organizma, ovi mališani su skloni raznim obolenjima i oštećenjima.
Koji sve uzroci utiču na to da se beba rodi pre vremena?
– Ima ih mnogo, neki su vezani za socio-ekonomski status, razvijenost zdravstvenog sistema u zemlji, kao i za razvijenost i organizovanost perinatalne (pre rođenja) i neonatalne (posle rođenja) zdravstvene zaštite. Naravno, u velikoj meri utiče i zdravlje trudnice, ali i zdravlja ploda. Zahvaljujući napretku medicine, danas je omogućeno rađanje u situacijama koje su nekada bile nezamislive. Uz dobar stručni nadzor, žena može da se ostvari kao majka i ako ima ozbiljno srčano obolenje, teško kontrolisanu hipertenziju, dijabetes, ali i sa transplantiranim bubregom, autoimunom bolešću, čak i sa malignitetom…
Sve te trudnoće su veoma rizične i u većini slučajeva završavaju sa prevremenim porođajem. Rizične su i blizanačke trudnoće, a lečenje prevremeno rođenih blizanaca je izuzetno komplikovano i zahtevno. Prvih 28 dana od rođenja bebe je novorođenački ili neonatalni period, ali prvih sedam dana su najkritičniji za preživljavanje, mada i to zavisi od brojnih faktora.
Kako se leče bebe koje nisu dovoljno sazrele?
– Lečenje je veoma zahtevno i kompleksno, tako da je borba za život bebe složena i dugotrajna. Bez obzira na to što su tako male, ove bebe su vitalne i sposobne da prežive. Nedavno smo primili veoma malog dečaka, koji je rođen sa svega 500 grama, a na prijemu je spao na 416. Za sada se veoma dobro bori, sve se povoljno odvija, na veliko zadovoljstvo roditelja i lekara. Prerano rođene bebe su u izuzetno rizičnom stanju i ne uspeju svi u borbi da prežive. Ako na rođenju imaju manje od 1.000 grama, šansa je 60 procenata. U proseku se u Institutu leče 45 dana, a ekstremno male bebe ostaju četiri do pet meseci. Najmanja beba koju smo lečili imala je samo 22 nedelje, odnosno pet i po meseci, a to se smatra granicom sposobnosti za preživljavanje. U pitanju je dečak koji je preživeo, danas ima šest, sedam godina i potpuno je zdrav. Zadovoljstvo, koje na kraju bitke osećate, dok takvu bebu predajete roditeljima i kada zajedno odlaze kući, teško se može opisati rečima.
Šta je ključno da bi se bebe otpustile kući kao spremne za samostalni život?
– Za otpust kući nije presudna težina, već zdravstveno stanje i stepen zrelosti, a to se najčešće podudara sa težinom od oko 2.000 do 2.500 grama. Osnovno je da se postigne potpuna zrelost svih organa, da bi mogle da se spontano obavljaju sve fiziološke funkcije. To, između ostalog, znači da mogu samostalno da dišu i u potpunosti se na prirodan način hrane. Bitno je takođe i da majke tokom lečenja budu pored beba, radi uspostavljanja bliskosti, što je važno u kasnijem periodu.
Majka bi trebalo da razvije i očuva laktaciju, kako bi beba po izlasku iz bolnice mogla da nastavi da sisa i hrani se majčinim mlekom. Prisustvo roditelja je izuzetno važno za uspešno lečenje deteta. Učimo ih da više posmatraju svoju bebu i tako je bolje upoznaju kroz njene reakcije, da bi mogli da odgovore na njene potrebe. Kroz projekat “Partnerstvo sa roditeljima za bolji ishod”, psiholozi i medicinski stručnjaci pomažu roditeljima da lakše prevaziđu stres, jača se roditeljska uloga i po napuštanju bolnice mogu da preuzmu dalju brigu o svom detetu.
Šok, krivica i neverica
Roditelji često imaju osećaj krivice ako se beba prerano rodi. Prvo prolaze kroz stanje šoka, a onda stupaju u fazu negacije, kada ne mogu da prihvate realnost. U takvoj situaciji pomoć psihologa je od izuzetne važnosti jer im pomaže da se sa realnošću suoče i prihvate je. Taj trenutak je preloman pošto se roditelji više ne povlače, već žele aktivno u svemu da učestvuje radi boljeg i bržeg oporavka deteta – objašnjava dr Ranković Janevski.
Preventiva
Da bi se trudnoća dovela do kraja, neophodno je zdravstveno prosvećivanje, pre svega mladih žena. Moraju da nauče da primenjuju zdrav stil života, koji obuhvata kvalitetnu ishranu, fizičku aktivnost i brigu o svom zdravlju. Suština je da mlade žene, buduće majke, uđu zdrave u reproduktivni period, a zatim i u trudnoću bez komplikacija, koju će redovno kontrolisati, da bi na svet donele zdravo dete – ističe sagovornica “Života plus”.
Slepilo zbog inkubatora?
Uvreženo mišljenje je da slepilo kod prevremeno rođene dece nastaje zbog boravka u inkubatoru, ali to nije tačno. Rizik da se jave problemi sa vidom nastaje zbog nedovoljne razvijenosti krvnih sudova oka, koji mogu započeti nepravilan, patološki rast. Zbog svega toga može doći do različitog stepena oštećenja vida. Na sreću, zahvaljujući preciznoj opremi i redovnim, detaljnim pregledima, blagovremenim kontrolama i kontroli razvoja krvnih sudova oka, kao i blagovremenoj terapiji koja sprečava probleme, oštećenje vida je stavljeno pod kontrolu i svedeno na najmanju meru.
Izvor: www.novosti.rs
Comments are closed.